ЗАШТИТА ЖРТАВА КРИВИЧНИХ ДЈЕЛА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ – ВИКТИМОЛОШКИ ПОГЛЕД

Сажетак

Централна тема рада је виктимолошки поглед на заштиту жртава кривичних дјела у Босни и Херцеговини. То питање је важно због све већег броја жртава најтежих кривичних дјела, што га чини додатно актуелним с обзиром на изузетно висок степен друштвене опасности ове категорије криминалних активности и бројности посљедица које остављају на жртве. Уз то, став релевантних субјеката, када је ријеч о жртвама кривичних дјела уопште, јесте не само да је то проблем једне државе, већ универзални проблем усљед чега је на нивоу међународне заједнице као цјелине неопходно предузети мјере с циљем што адекватнијег регулисања њиховог кривичноправног статуса, односно њихове адекватније кривичноправне заштите, а тиме и избјегавања (у што већем степену) како њихове стигматизације тако и поновне виктимизације. У првом дијелу рада анализирано је право на правичан поступак и неравнотежа између права оптужених и жртава кривичних дјела, да би се утврдило да ли се кроз рад репресивних органа може говорити и о владавини права у Босни и Херцеговини. Подаци потврђују да је правда већа када жртве имају довољно информација о систему кривичног правосуђа и о ресурсима који су им на располагању. У другом дијелу рада приказани су минимални стандарди из Директиве 2012/29/ЕУ из 2012 године о подршци и заштити жртава злочина која осигурава да се особе које су постале жртве злочина - препознају и третирају с поштовањем, те настоји ове жртве ставити у средиште кривичноправног система и јачати њихова права. На тај начин би се свака жртва могла ослонити на то да ће имати иста права без обзира на то гдје је кривично дјело учињено, на своје држављанство или боравишни статус, прописујући низ стандарда – обавеза за државе које су је ратификовале с циљем побољшања положаја жртава кривичних дјела у кривичном поступку. У том контексту, посебан нагласак стављен је на мјере de lege ferenda у вези са реформом система заштите жртава кривичних дјела у Босни и Херцеговини.